Ko brine da „tehnički” ne laže vozače?

Od tehničkih pregleda i homologacije preko proizvodnje automobilskih delova, pa sve do najfinijih podešavanja za supersportske automobile, bez jednog preciznog merenja ništa ne bi bilo moguće, a o njemu gotovo da niko i ne razmišlja

Šta je zajedničko za bezbednost u saobraćaju, automobilsku industriju, trkačke automobile, farmaciju, čak i trgovinu? Osim što je svakoj od ovih oblasti vozač u prvom planu, ono što ih povezuje jeste jedna stvar koju mnogi od nas lako previde, posebno jer se sa tim srećemo svakodnevno. U pitanju je naravno merenje mase, jer se ono obavlja stalno, a određuje da li će neko vozilo, recimo, proći tehnički pregled ili ne. Merenje mase zaslužno je i za performanse automobila, ali do toga ćemo stići nešto kasnije…

Šta je zapravo merenje mase?

Ali da bi merenje mase bilo precizno to podrazumeva da vaga „ne laže”... Naravno i do tog dela ćemo tek stići. Sa merenjem mase se srećemo svuda u okruženju – od trgovačkih vaga do onih koje se koriste prilikom obavljanja tehničkog pregleda ispravnosti vozila.

Do 2020. propisi u Srbiji su podrazumevali da se na tehničkom pregledu vozila kontroliše samo sila kočenja bez merenja realne mase vozila, ali stupanjem na snagu novog propisa to merenje je postalo kompleksnije i svakako merodavnije, pa obuhvata korišćenje vage koja meri aktuelnu masu točka/osovine vozila, dinamometar koji meri silu na pedali kočnice, ali i senzore pritiska koji omogućavaju merenje pritiska vazduha u uređaju za zaustavljanje kada je reč o teretnim vozilima.

Danas se na osnovu izmerene sile i mase računa koeficijent trenja, a da bi to moglo da se uradi vagom se meri realna masa osovine ili točka vozila.

Laboratorija proverava i vage koje su vezane za industriju i koje mere lekove, razne komponente i proizvode, škart - i te vage se obavezno etaloniraju

- Kada je reč o vagama na tehničkim pregledima, ranije se njihova provera radila veoma sporo i složeno pomoću 10 tona tegova. Danas, zahvaljujući modernim tehnologijama i savremenoj mernoj opremi proces je znatno pojednostavljen, ubrzan i ekonomski isplativiji za vlasnike tehničkih pregleda - objašnjava Boris Ramač iz laboratorije za etaloniranje AMSS Centra za motorna vozila.

Ko i kako kontroliše vage?

Pre nego što se uopšte dotaknemo teme kako se proveravaju vage u Srbiji važno je istaći da sve vage moraju biti prekontrolisane, što je propisano zakonima u našoj zemlji.

– Da bi neko verovao vagi, ona mora biti prekontrolisana, a to se obavlja tegovima. Ti tegovi moraju biti pregledani i određenih klasa tačnosti, odnosno u granicama dozvoljene greške da bismo rekli da tim tegom možemo pregledati vagu – ističe naš sagovornik i dodaje da je klasa tačnosti tegova jasno definisana granicom dozvoljene greške koja može biti od nekoliko mikrograma do nekoliko grama: Trgovačke vage se proveravaju tegovima niže klase tačnosti (tzv. M1 klasa), a sami tegovi se proveravaju onima više klase. Što je teg više klase to je provera odnosno merenje preciznije, kompleksnije i zahteva bolju opremu. CMV laboratorija za etaloniranje dostigla je nivo gde ima opremu kojom može da pregleda tegove najviše klase tačnosti E1 što su zapravo nacionalni etaloni.

Uređaji koji se danas koriste za proveru tačnosti su najsavremeniji, potpuno automatizovani, nadgleda ih kompjuter, a uslovi u kojima se obavljaju merenja kontrolišu se pomoću ugrađenih senzora.

Zašto je merenje važno?

Zahvaljujući najmodernijim uređajima kojima je opremljena CMV laboratorija, u kontrolisanim uslovima zapravo se meri takozvana uslovna masa.  

– Evo šta je zanimljivo u naučnom procesu merenja mase: Jednostavno rečeno, kada kažemo da nešto ima masu od recimo 60 kilograma to znači da je masa tog predmeta ili osobe ista i na Zemlji i na Mesecu, ali ako kažemo da je nešto teško, to odmah asocira da postoji uticaj sile gravitacije i da onda, kada se masa od 60 kilograma pretvori u težinu, odnosno silu, postaje nešto što zavisi od toga gde se tačno nalazi i koliki je uticaj gravitacije.

Naš sagovrnik dodaje da postoje stvarna (realna) i uslovna (konvencionalna) masa. Uslovna masa je nešto što je usvojeno da bismo se svi razumeli i uvedena je kao standard i praksa prilikom prikazivanja rezultata merenja.

Uređaji za merenje su potpuno automatizovani, a senzori kontrolišu uslove u kojima se ono obavlja

– U merenju mase postoji uticajni faktor koji se zove sila potiska, nešto što zapravo svi osećamo (posebno kada ulazimo u kadu napunjenu vodom), a isto je i sa tegovima u vazduhu. Kada se teg spusti na vagu, strujanje vazduha pravi potisak, a u zavisnosti od okolne temperature on može da „oteža” teg ili da ga „olakša”. Zbog toga se koriste podaci o gustini vazduha i gustini tega koji pružaju informacije za proračun koliki je taj uticaj sile potiska, i da li je bitan i da li utiče na masu i u kojoj meri.

Za tegove lošijih klasa tačnosti koji se koriste za proveru trgovačkih vaga sila potiska se većim delom ne razmatra uopšte, dok se za nivo E2 i te kako uzima u obzir.

Od tehničke ispravnosti do superautomobila

To koliko su vage prisutne i bitne potvrđuje i to što se precizno merenje mase koristi kako bi se automobilima poboljšale performanse.

– Dobar primer zanimljive primene merenja mase jeste da je ono korišćeno kako bi se postiglo precizno podešavanje sistema za oslanjanje na sportskom automobilu RAW (https://www.amss-cmv.co.rs/aktuelno/cmv-raw-za-strastvene-od-strastvenih), priseća se Boris Ramač i ističe da su tada inženjeri koji su ga razvijali zajedno sa test vozačem Andrejem Kulundžićem, zahvaljujući merenjima na vagama, postigli željeni raspored mase na osovinama.

To svakako nije jedini primer, jer je CMV etalonirao vage i tegove za jednu kompaniju u Srbiji koja proizvodi „tapacirunge” za vozila, a kojima oni mere filc koji se stavlja u obloge vrata.

Takođe, da bi vozač bio siguran da je ispravno napumpao pneumatike, manometar koji meri pritisak u gumama mora da bude tačan, a upravo je to jedno od merenja koje laboratorija obavlja. Ispitivanje vaga je važno i za laboratorije i ustanove koje se bave proverom vozila, odnosno homologacijom i ispitivanjem modifikacija i promena na vozilima. To su vage kojima se utvrđuje masa vozila, odnosno masa osovine vozila, a koje služe da bi se proverilo da li se podatak dobijen na merenju poklapa sa onim u saobraćajnoj dozvoli.

Ne meri se samo masa

AMSS CMV laboratorija je akreditovana i da proverava menzure i posude kojima se kontrolišu benzinske pumpe, odnosno točiona mesta. Postoje dve metode za to - gravimetrijska i volumetrijska. Upravo gravimetriska metoda je ona koja je najpreciznija i koja se obavlja pomoću vaga i tegova, odnosno merenjem mase. Što se tiče merenja mase i zapremine ova laboratorija je u pojedinim opsezima gotovo na nivou Nacionalnog metrološkog instituta Srbije, na taj način obezbeđujući sve potrebe privrede u Srbiji. Svakako, zahvaljujći potpisanim međunarodnim sporazumima, sertifikati koje izdaje laboratorija su priznati u Evropi i u većem delu modernog sveta. Gotovo sva merenja sile, pritiska i zapremine koje se sprovode u CMV laboratorijama oslanjaju se na osnovnu veličinu iz kojih su izvedene a to je masa.