Sveto trojstvo bezbednosti saobraćaja kaže da ona zavisi od tri faktora – vozača, vozila i puta/okoline. Zato je pored sistema koji unapređuje obuku mladih vozača i vozača uopšte, te izgradnju kvalitetnih i pametnih saobraćajnica, pitanje vozila vrlo važno. Prosečnom vozaču koji o mašinstvu ne zna ništa odavno je jasno da njegovo vozilo mora biti tehnički ispravno (kočnice, svetlosna signalizacija itd.), ali i da svi sistemi koji se uvode od električnog pogona do autonomne vožnje, takođe moraju da prođu kroz sistem kontrole. Obzirom na to da se kod nas vidno unapređuje obuka, a i grade se putevi, preostaje još da sistem kontrole vozila bude doveden na viši nivo. Uostalom, to je direktan način da se smanji broj nastradalih, a njih je prošle godine bilo 500, čisto podsećanja radi.
Oblast kontrole i ispitivanja vozila je jedan od zadataka koji je u nadležnosti Agencije za bezbednost saobraćaja, ali i firmi koje su partneri, pre svih tehnički pregledi, a zatim i laboratorije. Zato je nedavno na Staroj planini održan skup koji je okupio predstavnike svih institucija, ministarstava i onih koji direktno obavljaju ispitivanja i kontrolu vozila.
Da bi se oblast ispitivanja vozila podigla na zacrtani nivo, a to znači u skladu sa evropskim propisima, prvi korak je izrada pojedinačnih pravilnika, na šta je podsetio Branko Stamatović, v.d. direktora Agencije za bezbednost saobraćaja. Obzirom na to da je starost voznog parka kod nas preko 17 godina, ovo je vrlo važna oblast za bezbednost u saobraćaju.
-Prošle 2023. godine došlo je do izmene ZOBS-a što je zahtevalo izmenu i izradu novih pravilnika, i to je posao koji smo vredno radili u prethodnih godinu dana. Donet je dugoočekivani Pravilnik o ispitivanju vozila koja su proizvedena na američkom tlu. Njihovi vlasnici sada mogu regularno da ih uvezu, dobiju potvrdu, ako je potrebno da obave i neku prepravku. Do sada je 21 vozilo prošlo ovaj proces, a mi se nadamo da će proces biti ubrzan u 2025. Tu je i Pravilnik o istorijskim vozilima čije prve konkretne rezultate i dozvole očekujemo u januaru. Ne smemo zaboraviti ni laka električna vozila – trotinete čija je registracija počela u aprilu. Do sada je izadato 13.000 nalepnica što nije zadovoljavajući broj, jer znamo da se koristi oko 200.000 ovih vozila. Da li su se vlasnici uplašili i destimulisali ne znamo, ali je sigurno da su shvatili da je u pitanju ozbiljna stvar i da više popuštanja nema – napominje Branko Stamatović.
Pored zatečenog stanja, u agenciji se pripremaju da se uhvate u koštac sa onim što je već na pragu, takoreći vidljiva budućnost, a to su električna i hibridna vozila, odnosno autonomna vožnja. Evropske smernice postoje, ali ne i propisi tako da u ovom delu ne kaskamo za EU.
- Definisan je osnov za pravilnik koji se tiče bližih uslova pod kojima se reguliše oblast autnomne vožnje. Pravilnik obuhvata vozila kategorija N1, M1 i L7 sa zatvorenom karoserijom. Imamo nekoliko standarda kao što su podela na pet nivoa autonomne vožnje. Pri tome su vozila prve kategorije bez asistencije dok se u kategoriji pet podrazumeva odsustvo vozača i potpuno automatizovan proces vožnje – kaže Stamatović.
Uporedo sa izradom zakonskih propisa Agencija za bezbednost saobraćaja obavljaće i drugi važan posao, a to je obuka kontrolora na tehničkim pregledima, što je već počelo barem kada je reč o električnim i hibridnim vozilima.
Najznačajniji partner ABS-a u procesu obuke kontrolora za hibridna i električna vozila su stručnjaci Centra za motorna vozila AMSS. I ovog puta na Staroj planini oni su izneli neke osnovne detalje te obuke.
- Obuku kontrolora podelili smo na tri važne celine. Polaznike najpre upoznajemo sa tipovima hibridnih i električnih vozila, čiji broj raste iz godine u godinu. Drugi deo je posvećen samom procesu – proceduri vršenja tehničkog pregleda vozila kategorije M1, N1 i L1. Na kraju svi polaznici pohađaju specijalnu praktičnu radionicu gde se upoznaju sa nekoliko tipova vozila. Svaka celina podeljena je na niz lekcija, jer je tema za mnoge kontrolore nova, pa moraju takoreći, početi od osnova. Osim dokumenata koja se moraju kontrolisati, prve lekcije su posvećene razlici između električnih i hibridnih vozila, komponentama, baterijama (vrste baterija itd.). Kontrolori imaju priliku da se upoznaju i sa položajem baterija u vozilu, načinom rada plag-in hibrida i mikro-hibrida ili da saznaju šta je to paralelni, a šta serijski hibridni pogon – kaže Milan Lončar iz CMV-a.
Iz Agencije za bezbednost saobraćaja napominju da su ovakvi skupovi vrlo važni pre svega jer se na njima direktno razmenjuju iskustva, što je posebno važno sada kada je u toku izrada nacrta novog Zakona o bezbednosti saobraćaja.
Predstavnici MUP-a su učesnike skupa informisali o tome kako teče izrada nacrta novog Zakona o bezbednosti saobraćaja. Radna grupa je formirana i u noj se nalaze eksperti iz raznih oblasti. Međutim, to ne znači da je krug zatvoren već da svako od ljudi koji se bave na neki način bezbednošću saobraćaja imaju otvoren poziv da se uključe. Svoje sugestije i predloge mogu uputiti preko zavničnog sajta MUP-a i ABS-a i svaki predlog koji pristigne biće razmatran. To, ističu u MUP-u, nije samo pravo već i obaveza svih nas, jer samo zajedničkim radom se može ostvariti zacrtana vizija 0 poginulih na našim putevima.