Podatak da u Srbiji ima više od deset proizvođača stakla za motorna vozila sa dodeljenim homologacijama lepo zvuči, ali postoji i potreba da se kvalitet proizvodnje, utvrđen pri dodeljivanju homologacija, održava. S tim u vezi, svi proizvođači stakla prolaziće redovne i po potrebi vanredne kontrole od strane AMSS Centra za motorna vozila, čija laboratorija je ovlašćena od strane Agencije za bezbednost saobraćaja, organa nadležnog za homologaciju tipa u Republici Srbiji. O ovoj aktuelnoj temi razgovarali smo sa Tehničkim rukovodiocem AMSS CMV Laboratorije za ispitivanje stakla, dipl. inž. Jadrankom Nikolić.
– Tehnička služba AMSS CMV, Laboratorija za homologaciona ispitivanja i kontrolu saobraznosti proizvodnje, prošle godine ovlašćena je od strane Agencije za bezbednost saobraćaja da obavlja poslove homologacionog ispitivanja, kao i za sprovođenje obavezne kontrole saobraznosti proizvodnje. Naime, homologaciona ispitivanja je, u ime nadležnog organa za homologaciju stakla,
ranije obavljala Industrija stakla Pančevo, a navedene poslove nastavlja da obavlja AMSS Centar za motorna vozila, nakon uspešno obavljenog postupka ovlašćivanja. – kaže dipl. inž. Jadranka Nikolić, Tehnički rukovodilac laboratorije za ispitivanje stakla AMSS CMV.
dipl. inž. Jadranka Nikolić, tehnički rukovodilac laboratorije, u razgovoru sa našim urednikom
Prema rečima Jadranke Nikolić, svi koji u Srbiji žele da proizvode stakla za drumska, odnosno vozila na točkovima, u skladu sa UN Pravilnikom broj 43, podnose zahtev Agenciji za bezbednost saobraćaja, a Agencija prosleđuje zahtev ovlašćenoj laboratoriji. Na zahtevu se navodi kakva stakla su u pitanju, a postoje različite vrste i tipovi – bočna, prednja vetrobranska slojevita, zadnja sa grejačima itd. CMV Laboratorija dalje preuzima postupak i komunikaciju sa proizvođačem i nakon uspešne verifikacije postojanja potrebnih postupaka u proizvodnji, da bi se obezbedilo da svako proizvedeno staklo bude u skladu sa homologovanim tipom, tj. postojanje adekvatnog sistema upravljanja kvalitetom, obaveštava ga o proceduri i daje zahtev kakve uzorke da dostavi za potrebe ispitivanja. Ukoliko se na testovima utvrdi da stakla ispunjavaju zahteve propisane UN Pravilnikom broj 43, proizvođač dobija homologaciju tipa.
Kada je AMSS CMV opremao laboratoriju suočio se sa dva velika izazova. – Prvi je bio naći adekvatan prostor u koji ćemo smestiti toranj visine 13 metara, a i napraviti upravljački mehanizam na tornju (za šta su bili zaduženi mladi inženjeri AMSS CMV). Drugi se odnosio na ispitivanje fragmentacije stakla, postupak koji se nekada u Industriji stakla Pančeva radio ručno. Kada kaljeno staklo pukne – ono fragmentira, i izgled fragmentiranja se snimao na papiru ozolitu (foto-papir) u amonijačnoj komori, i onda su se na osnovu snimka srazmere u odnosu na staklo 1:1 „ručno” brojali fragmenti i analizirala polja. To ne samo da je naporan posao, već je i ekološki upitan, jer se oslobađaju isparenja amonijaka. Mi sada koristimo program kompanije iz Austrije, koja je razvila softver koji to radi sam. Razbije se staklo, stavi se na sto, prevuče se skener i softver dođe do ukupnog broja fragmenata i uradi analizu. Ono što su radila dva tehničara i supervizor danima, sada kompjuter završava u istom danu, ističe direktorka Nikolić.
Zahtev za homologaciona ispitivanja podnosi proizvođač Agenciji za bezbednost saobraćaja i u ovom dokumentu treba navesti koji tip stakla želi homologovati, da li bočna kaljena, vetrobranska slojevita, zadnja sa grejačima itd. Agencija u vrlo kratkom roku prosleđuje predmet CMV laboratoriji. – Mi pregledamo dostavljenu dokumentaciju i ukoliko smatramo da nešto nije u redu kontaktiramo Agenciju, kaže dipl. inž. Jadranka Nikolić. Ukoliko je sve u redu, proizvođaču dostavljamo nalog za izradu uzoraka, a tek nakon konsultacija sa njima određujemo rok. Obično u roku do dve nedelje sve to može da se dostavi. Najduže testiranje je, recimo, za slojevita vetrobranska stakla i traje minimum dve nedelje, kod kaljenih stakla testiranje se završava za pet do 10 dana. U principu sve se završava u roku od mesec dana od dana podnošenja zahteva ABS-u do dobijanja homologacije, kaže Jadranka Nikolić.
Važno je naglasiti da je uslov za dobijanje homologacije tipa i homologaciona ispitivanja uopšte, prethodno utvrđivanje postojanja adekvatnog sistema upravljanja kvalitetom. Agencija za bezbednost saobraćaja na osnovu kontrole proizvodnje od strane laboratorije CMV i pozitivnog izveštaja izdaje Potvrdu o saobraznosti proizvodnje.
Nadležnosti koje je ova laboratorija dobila u domenu stakla ne odnose se samo na poslove homologacionog ispitivanja, već i na kontrolu saobraznosti proizvodnje.
Ovim se sprečava da kada se napravi kvalitetno staklo i dobije Saopštenje o homologaciji (dozvola za proizvodnju), dalje nema kontrole do naredne homologacije, odnosno do narednog uvođenja novog proizvoda na tržište od strane proizvođača, objašnjava dipl. inž. Nikolić.
Postoji nekoliko grupa testova kojima se ispituje mehanička čvrstoća stakla i otpornost na uticaj spoljašnje sredine. – Mehanička čvrstoća stakla se ispituje na tri načina: modelom glave i čeličnim kuglama koje se puštaju da slobodno padaju sa različitih visina (do 9 metara), koje su definisane prema tipovima stakla. Manja kugla (227 g) i veća kugla (2.260 g) se koriste za slojevito staklo koje puca prilikom udarca, ali kugla ne sme da prođe kroz njega. Kada je kaljeno staklo u pitanju, staklo ne sme da pukne. Takođe, imamo izrađen model koji simulira čoveka do trupa i služi za simuliranje udara čoveka u vetrobransko staklo prilikom saobraćajne nezgode. Puštamo „manekena” slobodnim padom (oslobodi se magnet), nameštamo tako da udara u centar vetrobranskog
Na vozila je dozvoljeno ugrađivati samo sigurnosna stakla homologovana u skladu sa UN Pravilnikom broj 43. U skladu sa međunarodnim Sporazumom iz 1958. godine, postoji obaveza međusobnog priznavanja dodeljenih homologacija. Na primer – stakla proizvedena u Nemačkoj sa homologacionom oznakom koja u sebi sadrži E1, što je distinktivan broj za Nemačku, biće prihvaćena u bilo kojoj zemlji koja je potpisnica navedenog sporazuma. Pri uvozu ovakvih stakla treba voditi računa da imaju odgovarajuću homologacionu oznaku i prateće saopštenje o homologaciji tipa (sertifikat). Takva stakla se ne podvrgavaju dodatnim ispitivanjima i proverama, već se njihova homologacija priznaje. stakla i prilikom udara bi trebalo da se ocrtavaju koncentrični krugovi, koji liče na paukovu mrežu. Drugi uslov je da prvi krug ne bude dalje od 8 cm od mesta udara. Ako bi taj prvi krug bio dalje od 8 cm, onda bi fragmenti stakla mogli da se odvoje, a vetrobransko staklo se i pravi od slojevitog stakla da ne bi došlo do odvajanja stakla od folije i povređivanja. Folija između dva stakla je adhezijom vezana pod pritiskom i visokom temperaturom i ona se međumolekularnim silama veže za staklo tako da sprečava otpadanje fragmenata. Dozvoljeno je otpadanje nekog manjeg broja fragmenata, što je precizno definisano UN Pravilnikom br.43, ističe dipl. inž. Jadranka Nikolić.
Umesto ručnog brojanja i analize koja je trajala danima, sada se pomoću skenera i specijalnog softvera taj posao završava za nekoliko minuta Ispitivanje na uticaje spoljašnje sredine
Stakla moraju da budu otporna na određene temperature, jer su vozila u realnim uslovima izložena i nižim i višim temperaturama. Postoje različite metode ispitivanja u kojima su stakla izložena ekstremnim temperaturama na kojima se prati da li dolazi do nekih promena. To su razlozi zbog čega se mora ispitati da li su stakla u tom smislu bezbedna. – Imamo specijalnu komoru za hlađenje gde izlažemo staklo temperaturi od -20 stepeni.
Pored toga, radimo ispitivanje i na visoku temperaturu, i to na dva načina. Prvo podrazumeva ispitivanje na +40 stepeni, drugo ispitivanje na +100 stepeni, gde je staklo izloženo ovim temperaturama i za to vreme nikakve promene ne sme iskazati ni folija ni staklo. Još jedan test na uticaj spoljne sredine jeste ispitivanje da li je staklo otporno na visoku vlažnost. Staklo se stavlja u tank do tačno određene visine tako da mora biti celo potopljeno u vodu. Temperatura se podesi na +50 stepeni i dve nedelje ostaje potopljeno u vodi na toj temperaturi. To je ujedno i najduži test koji radimo. Ne sme da se promeni boja stakla, folije, da se pojavi izmaglica, da se pojavi senka, da folija dobije mehuriće, objašnjava Nikolić.
Pored navedenih testova, u AMSS CMV Laboratoriji za ispitivanje stakla sprovode i testove optike, gde se specijalna slika (DOT MATRIX) sa projektora reprodukuje kroz staklo, a slika mora da ispuni određene uslove. – Kružići moraju biti na tačno definisanom rastojanju, ako staklo ima grešku kružići će imati elipsasti oblik, ili ukoliko se pojavljuju toliko blizu jedan drugoga, potrebno je da se vidi da je mreža svuda pravilna, a gde postoji greška u staklu da je tu slika deformisana. Takvo staklo ugrađeno na vozilo ne daje pravu (realnu) sliku stanja na putu vozaču, pa neretko bude uzrok saobraćajnih nezgoda, objašnjava Nikolić.
Kontrola saobraznosti proizvodnje je obaveza, jer stakla na motornim vozilima nisu bezbedna ukoliko ne zadovoljavaju određene standarde. Sa druge strane, samim tim što je AMSS CMV laboratorija prošle godine postala ovlašćena za homologaciona ispitivanja, proizvođači stakla za vozila u Srbiji neće više morati da rade homologaciona ispitivanja u drugim državama. I ne samo to, već će i proizvođači iz regiona biti u prilici da rade homologaciju kod nas, s obzirom na to da niko u blizini nema ovako savremenu i kompletno opremljenu laboratoriju za sva ispitivanja.